Функције G-Sync-а
G-Sync монитори обично имају вишу цену јер садрже додатни хардвер потребан за подршку Nvidia-јине верзије адаптивног освежавања. Када је G-Sync био нов (Nvidia га је представила 2013. године), куповина G-Sync верзије дисплеја коштала би вас око 200 долара више, уз све остале карактеристике и спецификације исте. Данас је разлика ближа 100 долара.
Међутим, FreeSync монитори могу бити сертификовани и као G-Sync компатибилни. Сертификација се може десити ретроактивно, а то значи да монитор може да покреће G-Sync у оквиру Nvidia параметара, упркос недостатку Nvidia-иног власничког хардвера за скалирање. Посета Nvidia веб страници открива листу монитора који су сертификовани за покретање G-Sync-а. Технички можете покренути G-Sync на монитору који није сертификован за G-Sync компатибилност, али перформансе нису загарантоване.

Постоји неколико гаранција које добијате са G-Sync мониторима, а које нису увек доступне код њихових FreeSync еквивалента. Једна је смањење замућења (ULMB) у облику позадинског осветљења. ULMB је Nvidia-ин назив за ову функцију; неки FreeSync монитори је имају и под другим именом. Иако ово ради уместо Adaptive-Sync-а, неки га више воле, сматрајући да има мање кашњење уноса. Нисмо успели да потврдимо ово тестирањем. Међутим, када радите са 100 кадрова у секунди (fps) или више, замућење обично није проблем, а кашњење уноса је изузетно ниско, тако да можете слободно да задржите ствари са укљученим G-Sync-ом.

G-Sync такође гарантује да никада нећете видети цепање кадра чак ни при најнижим брзинама освежавања. Испод 30 Hz, G-Sync монитори удвостручују рендеровање кадрова (и тиме удвостручују брзину освежавања) како би одржали рад у адаптивном опсегу освежавања.

Функције FreeSync-а
FreeSync има ценовну предност у односу на G-Sync јер користи стандард отвореног кода који је креирала VESA, Adaptive-Sync, а који је такође део VESA DisplayPort спецификације.
Било који DisplayPort интерфејс верзије 1.2a или новији може да подржи адаптивне брзине освежавања. Иако произвођач може да одлучи да га не имплементира, хардвер је већ ту, стога нема додатних трошкова производње за произвођача да би имплементирао FreeSync. FreeSync такође може да ради са HDMI 1.4. (За помоћ у разумевању који је најбољи за игре, погледајте нашу анализу DisplayPort наспрам HDMI.)

Због своје отворене природе, имплементација FreeSync-а се значајно разликује између монитора. Буџетски екрани ће обично имати FreeSync и брзину освежавања од 60 Hz или већу. Најјефтинији екрани вероватно неће имати смањење замућења, а доња граница опсега Adaptive-Sync-а може бити само 48 Hz. Међутим, постоје FreeSync (као и G-Sync) екрани који раде на 30 Hz или, према AMD-у, чак и ниже.

Али FreeSync Adaptive-Sync ради једнако добро као и било који G-Sync монитор. Скупљи FreeSync монитори додају смањење замућења и компензацију ниске брзине кадрова (LFC) како би се боље такмичили са својим G-Sync еквивалентима.

И, опет, можете покренути G-Sync на FreeSync монитору без икакве Nvidia сертификације, али перформансе могу посустати.